| LICKI MEDJEDI U NEVIJORKI |
|
|
|
| Autor: uznik | ||||||
| Četvrtak, 11 Oľujak 2010 | ||||||
|
Did Vidurina: LICKI MEDJEDI U NEVIJORKI Velko smo se razveselili kad je okrenuo ovaj zadnji snig s onu stranu Tunela Sveti Rok. Veli nevista Anera da pokladi zivu coviku ciste criva kad snig pocisti Bukovicu za prtinu lickog diva: prostre biljac po Velebitu i - sve mirno spava osim plocanski' lopova. Bogu dragome hvala i slava sto je Stric Mile ljudmom objasnijo da je u Liki sve na svom mistu kad su Plocani pod budnim okom licke straze - tek tako Lika miruje kad Plocani odu u svoje jazbine. Pa kako je sve ko u vrime popa Mesica, velim ja: Vidurina sta tebi moze jedan Sepurina!? Mores Ti kozun na se, legendarne opanke poda se pa - sadji u Zadar i ponesi im torbu suseni' vrganja. Pa, u opanke od debele gume traktora 'Fergusson', na se kozun od medvidije misine i - torbu na ledja a u ruku kevu od tisovine. Za dom spremni i - Naprijed - stupaj! I tako: cim do autoceste, ma samo sto sam pruzijo pedesetak koraka, pokraj mene se zaustavi hladnjaca. Iz kabine me zove sofer pa kaze - ni unutra nije toplo, daj penji se pa pricaj sta te natira da niz Velebit krcis snig cilac?! I ja se popnem, i krenismo dalje. Vozi on i prica mi kako pozadi nas u hladnjaci ima pun kutajner butova i plecaka svedski kao jelenova. Vozi to doli od Zadra do Dubrovnika - spremaju se 'otelske smocnica za turiste, eto ti. Veli momce, dobro je sto si ti sa mnom, jer vele - sve je u redu i nema problma, ali - ako te Plocani ne opleckaju, doc'es u Zadar ziv i zdrav. Navida mladac sve tako, a ja slusam pa kazem: sad vidim zasto je Sanader srusija humak Strica Mile u Svetom Roku - on je drzo strazu od Plocana, veliki lopova, a oni su Ivu svog ortaka smotali medju noge i naveli ga da ukine strazu. I sveznader udari pa - po kulturi! Zivio lopovluk! Sniga bilo do Maslenice. Poslim - bura puse i kamenje valja, ao Liko tebe snig ne kalja... Ostavi mene momce na Punta Bajlovi. I ja polako - kud cu, pa na pjacu da prodam svoje susene vrganje, sta bi drugo. I cim sam dosa na trznicu, onako dlakavog, svi me pripoznase. Ma nisam ni otvorija naprtnjacu, ad skupise se zadarske neviste oko mene, svaka me poteze za kozun: daj meni, daj meni. I ja ucas sve prodam - posto? Poto! Pa sad, kad sam s punim dzepom, pokupim svoju kevu od tisovine pa - a di cu drugo vengo se zgrijat. A di to? Ma kakvo mi je to vlasko pitanje? Pravac u Glaukovu Konobu 'Tu mi je lipo'. Unutra - ko i obicno, nakupilo se kamara kumpara pa - vel'ko mi ti se igraju presposlicarske igre 'Covice ne ljuti se'. Kad me ugledase, oslobodise za me pola klupe. Veli Glauko, mozes skinit sa sebe medvida, ja cu ga obisit na kvaku. Velim ja, ne tribaju meni, strice Glauko, ni kuke ni kvake. Unutra je za mene 'er-kondisent'. Ja side, oni pristase igrat. Tome ce ti prvi: ma sta no isprica efendi Iso Corluka o nekom Licanu u Vogosci kod Sarajva? A ja izvadim iza pasa kesu duhana: papiric, cvoku duhana u kutiju za avtamacko savijanje, pod brk. Ive mi dade vatre. Gledaju ljudi kako ja to vrndzam. Ja otpunu' i malom kazem pravu istinu: Nije Iso vaman isprica 'ko je Badza i kakvo mu je pravo ime. Jerbo, prije ono oho-ho godina, u Letincu su bila dva brata blizanca: Dane i Mane. Nisu bili bogati, a nisu ni prosijacili. Imali su jednog konja i dvi krave. Pa da bi se ozenili, doslo je da prodaju obe krave i da za to jedan ode u Zadar, kupi kartu za vapor i ode u Jameriku. Pa kad tamo dodje i lipo se sredi, da uplati kartu za drugog, pa da oba zarade dosta za napravit jos jednu kucu u Letincu i kupit jos malo zemlje, da se oba mogu zenit i svaki u svojoj kuci svoju dicu radjat. Pa uzmi denar, sunce-kasa, baci, docekaj i - ispade da ce prvi u Jamerike ic Dane. I po planu je tako i bilo. Ode Dane pravac u Nevijorku pa da tamo dodje u Rvacku zupu kod fra Mladena koji ce mu pomoc da nadje kaku-taku sljaku. Ma nije proslo, viru ti zadajem, ni misec dana, kad evo postara s brzojavom: Mane, dolazi, karta je uplacena, ima posla, dobro se zaradjuje. Evo i atrese na kojoj ces me u Nevijorki nac. Nema toga koga priupitas a da te ne ce rec - to ti je ono tamo! I moj ti Mane - pravac u Zadar pa otalen okolo kole s vaporon sve do Nevijorke. Tamo sadje s vapora, pa trte mrte, pokazuje svoj telegram i ljudi mu pokazuju: strajtlajn! I tako, malo po malo, Mane dodje prit nikakvi sator ko Alan i Tulove Grede, kad ji vidis iz daleka. Pa cekaj, ne cekaj, dojadilo mu i on ti samome sebi rece: Udji ti Mane unutra sidi ko i ostali ljudi, pa cekaj. Nek Dane sad tebe trazi. Sta drugo mores?! KupiMane kartu, udje i side u prvi red. A unutra ko na golu gumnu - sve niki Cigani: skacu priko glave, pentraju se po konopim i - evo ti najednoc nasrid obora - pravi pravcati medvid. Ma nista manji od Malinara, pravog lickog medje - rezi, dize se na zadnje noge, a niki Cigo pita okolo ljude - ima li koji junak da se po'rve s medvidom, ako ga svali dobije sto dolora nagrade. I Mane poskoci na licu mista, podje pram onom Cigi i kaze - mogu li ja? Pa kad dobi pristanak, Mane ce pravac na medvida, Ufatise se u pleca junacka. Cupaju se pet dugi minuta. Okreni, svrni, zavrni pa - stegni. Pa kad Mane mdjueda steze i uza se priteze, medvid zavapi: Mane, brate, nemoj tako, slomi'ces mi rebra! I tako se braca obogatise: jedan Medvid drugi Dvinog - pa cirkus za cirkusom dok ljudmom nije doslo da se pitaju: ''Ko se tu kara i 'ko koga vara. Ali, s punim dzepovim love - vratise se ljudi kuci. Jedan osta u Letincu, a drugi ode u Sarajvo, na Grbavicu. Prominise se vrimena pa Lika zapiva drugu pismu: Ao Bosna sta si docekala, da te Lika od djikana brani!
Samo registrirani korisnici mogu pisati komentare!
Powered by !JoomlaComment 3.25
3.25 Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved." |
||||||
| « Prethodna | Sljedeća » |
|---|
