coarse
coarse
coarse
coarse

Naslovnica arrow Povijest arrow UBIJ BLIZNJEG SVOG-ATENTATI NA FRANJU GORETU
Četvrtak, 17 Kolovoz 2017
 
 
UBIJ BLIZNJEG SVOG-ATENTATI NA FRANJU GORETU PDF Ispis E-mail
Autor: uznik   
Subota, 16 Rujan 2006

  
   
 

 

 

 

 

PRENIJETO IZ JUGOSLAVENSKO-UDBASKIH DOKUMENATA- SVIJEDOČENJA UDBINOG INSPEKTORA BOŽE SPAJIĆA

 

 

Crna listaO progonu emigranata, inspektor Boza Spasic kaze: ?Mi smo u SSUP-u i posebno u SDB imali ?crnu knjigu? sa zelenim koricama, koja je sadrzavala imena domacih i stranih drzavljana ciji je ulazak u SFRJ bio zabranjen ili obavezno propracen hapsenjem imenovanih osoba.

U toj knjizi nalazilo se, na primer, nekoliko ratnih zlocinaca, kao sto su vojvoda Momcilo Djujic, Radosav Grujcic, Stojiljko Kajevic, Ivo Rojnica, Mate Mestrovic, Nikola Stedul, Vinko Nikolic, Miro Baresic. Ustanovili smo tako da je jedan od nasih vrhunskih sportista, rec je o kosarkasu, nosio u London emigrantu Desimiru Tosicu tekstove, apele, peticije, koje je on naknadno objavljivao u ?Nasoj reci?.

Crkveni velikodostojnici, pre svega Srpske pravoslavne crkve, praceni su od strane jugoslovenske politicke policije u akciji ?Partner?, jer se verovalo da ce Srpska pravoslavna crkva traziti partnerstvo u vlasti nakon Titove smrti. Na tom, recimo, ?crkvenom spisku? nalazilo se i ime vladike Lavretnija, koji je redovno pretresan na jugoslovenskoj granici. Naravno, posle raspada Jugoslavije, mnogi od tih ?zabranjenih ljudi? su slobodno usli u Hrvatsku, Sloveniju, zasto ne reci i Srbiju. Podsetio bih da je negde 1984. godine, Milorad Pantelic, koji je svojevremeno divljao u Australiji, i tamo upozoren da ne dolazi u Jugoslaviju, uhvacen na Beogradskom aerodromu i kasnije u sabackom sudu osudjen, cini mi se, na sest godina zatvora.

 

Ne sporim da smo cesto svesno izbegli da upisemo imena nekih lica u te knjige, ne bi li nas posetili. Razume se tu vrstu ustupka nismo cinili prema ratnim zlocincima, mi u Srbiji, dok su Hrvati odmah pustili u Zagreb ustaskog zlikovca Vinka Nikolica, a i teroristu Nikolu Stedulu. Desilo se to 1989. godine, kada je stigao zahtev CK Hrvatske, s potpisom Ivice Racana, da se ukinu zabrane dolaska odredjenim krugovima hrvatske emigracije, jer se tad u CK Hrvatske procenjivalo da bi na izborima oni mogli da pomognu ?njihovu stvar?. Tada je Bernard Luketic, predsednik HBZ dobio ?zeleno svetlo?, a velika guzva je bila kada je to trebalo da se isto ucini i sa Matom Mestrovicem, koji je i pored zabrane, u nasem Generalnom konzulatu u Njujorku, dobio dozvolu da dodje u Jugoslaviju.

 

U savetovanju republickih i saveznih operativaca u Teslicu, pitao sam: ?Ko ce da uhapsi Matu Mestrovica na zagrebackom aerodromu ili Aleksu Djilasa na beogradskom, kada se budu pojavili?? Ni jedan ni drugi odgovor nisam dobio. Druga lista, ?Index stranaca? najvise je popunjavana u vreme kada je Stane Dolanc bio Alfa i Omega jugoslovenske politicke i policijske scene, krajem sedamdesetih i osamdesetih godina. On je nama naredio da Jovanku Broz izbrisemo iz svih planova rada i obezbedjivanja, jer ona za njega i SSUP nije postojala. Stalno nam je natucao na nos srpske nacionaliste, izmisljao je te levu, te desnu srpsku frakciju, te liberale, te anarho- liberale. Mi o tome nismo nista znali, niti imali u beleskama. To isto Draza Markovic je nabijao na nos kolegama iz SDB Srbije, pa smo stalno morali da jurimo neke ljude za koje nismo znali sta to rade protiv drzave. Posebno smo morali da pazimo ko im dolazi u goste iz inostranstva. Medju opasnim gostima bilo je mnogo imena. Ime Aleksandra Zinovjeva, na primer, u tu knjigu je stiglo, najverovatnije, pocetkom osamdesetih godina, kada su posle Titove smrti, upisane odredjene kategorije ljudi, koji rade na destabilizaciji nase zemlje i koji bi, eventualno, dosli u kontakt sa ovdasnjom opozicijom.

 

Bio je to deo sire savezne akcije pod sifrom ?Apel?, iz prostog razloga sto je u to vreme bilo dosta sudjenja, pre svega ideoloskih, te se trazila podrska u inostranstvu i apelovalo kod mnogih disidenata. Ime Aleksandra Solzenjicina je takodje na tom spisku. Secam se i imena Uve Olafsona, svedskog novinara koji je pisao antikomunisticke clanke, velicao ustasku emigraciju, Mira Baresica i ostale. Onda smo ga stavili na listu. Olafson se jednog dana pojavio na zagrebackom aerodromu ?Pleso?. Tamo je zadrzan i sledeceg dana vracen prvim avionom u Svedsku. Slicnu proceduru prosla je i Nora Belof, engleska knjizevnica, autor knjige o titoizmu i Titu, koja je za razliku od Olafsona vracena sa beogradskog aerodroma. Olafson je bio vracen na zahtev Centra bezbednosti Zagreb, a Nora Belof na zahtev SDB Jugoslavije.

 

Treca knjiga koju je tajna policija koristila zajedno sa javnom u SSUP-u bio je ?Registar poternica i objava?. U njemu je bilo 1993. godine, na primer, oko tri hiljade imena, uglavnom siptarskih nacionalista, kriminalaca i narko-dilera. Bili su tu Jusuf Karakusi, braca Fadilj i Ismet Ademaj, Kadrija Abdulahu i mnogi drugi bivsi policajci iz Pristine. Od nasih na listi su, na primer, bili neka Vera Dragomira Acimovic, Ivica Katice Udovcic, Radojica Aleksandra Uljevic, Dragan Stanimira Urosevic, Milan Milivoja Uskokovic, Slobodan Maksima Lucic, Dejan Slobodana Lukic, Predrag Konstantina Sljuka. Pored svakog imena stajala je oznaka P ? predati organu starateljstva, H ? hapsiti, HO ? hapsiti posebno oprezno zbog pruzanja otpora, SA ? saopstiti adresu i mesto zadrzavanja i K ? kontrolisati kretanje?, objasnio mi je Boza Spasic. Sve do pocetka devedesetih, republike su i nosile taj posao protiv emigracije, jer do tada je federalna tajna policija bila svedena na koordinatora republickih sluzbi, pa je i SDB Jugoslavije sveobuhvatno pratio emigraciju, najcesce na osnovu izvestaja koje je dobio od republickih SDB, SID-a, delimicno KOS-a JNA i svojih obavestajaca. Oktobra 1975. godine SDB SSUP-a uradio je referat ?Jugoslovenska neprijateljska emigracija u Australiji? u 157 primeraka. U ovom dokumentu, koji ima 139 strana, plus imenik opasnih emigranata, jos pedeset stranica, ustasama je posveceno pola prostora, jer je peti kontinent u to vreme bio jedan od centara delovanja hrvatskih ekstremista.

 

O srpskoj emigraciji, koja je svrstana u ?ostale nacionalne grupacije? napisano je svega deset stranica (83 ? 93). U tom izvestaju SDB SSUP-a o Srbima se, izmedju ostalog, kaze: ?... Neprijateljski deo srpske emigracije najvecim delom je okupljen u crkvenim opstinama, a manji, ekstremniji deo ove emigracije, u raznim emigrantskim organizacijama koje su povezane sa slicnim organizacijama u SAD i Evropi ili predstavljaju njihove ogranke. Ekstremni deo srpske neprijateljske emigracije, koji sacinjavaju najvecim delom bivsi cetnici, ljoticevci i pripadnici drugih kvislinskih vojnih formacija, nije uspeo da u vecem delu mobilise iseljenike i ostalu emigraciju i da ih ukljuci u akcije protiv SFRJ... Antikomunizam, velikosrpski sovinizam i hegemonizam su osnovna politicka platforma neprijateljskog delovanja srpske emigracije.

 

Posle izvesnog perioda pasivizacije, u redovima srpske emigracije, tokom 1973. godine i nadalje zapaza se tendencija porasta neprijateljske aktivnosti prema SFRJ. To je period intenziviranja raznih skupova nacionalistickog karaktera, kao sto im govore i sami nazivi ? ?Srpsko vece?, proslava dana ?Ujedinjavanja srpstva.?

 

Neprijateljski deo srpske emigracije skoncentrisan je, uglavnom, u sest svojih po clanstvu malobrojnih organizacija i to: Srpska narodna odbrana ? SNO, ciju upravu za drzavu Viktoriju sacinjavaju predsednik Bosnjak Vladimir, sekretar Mladenovic Aleksandar, blagajnik Dugan Sofija i clanovi Lazarevic Dusan, Trivunac Vojin-Voja i Lalic Aleksandar; Srpski kulturni klub Sveti Sava ? SKK Sv. Sava, cije rukovodstvo pododbora Viktorija su Milasinovic Radisa, Jankovic Dragisa, Jeftovic Branivoje, Milutinovic Tadija, Savic Tomislav, Gazdic Sava, Nikola Vojvodic. Za Novi Juzni Vels su Klickovic Gojko, Maksimovic Novo, Rakac Ratko, Kujovic Nikola. U Micel Parku vodje su Puselja Vukoman, Jovanovic Nikola; Udruzenje bivsih boraca kraljevske jugoslovenske vojske Draza Mihailovic vode Vukojcic Radojko,Vukojcic Milorad, Borovina Slavko, Suka Bogdan, Stepanovic Zdravko, Matijasevic Savo i Mihajlovic Tomislav; Organizaciju srpskih cetnika Ravna Gora vode Trkulja Uros, Losic Dusan, Lazic Vucko, Petrovic Branko, Popovic Zivko, Pajic Stojan, Maric Momcilo, Sipovac Cedo, Vukojcic Milorad; Srpski kulturno-potporni fond Draza Mihailovic; i Zbor...? (bez imena rukovodilaca).

 

Dok je likvidacija ostataka nacionalnih snaga u zemlji tretirana kao javna tajna, radi postizanja unutrasnje kohezije narodnih masa, dotle se o akcijama Udbe, odnosno SDB prema emigraciji u inostranstvu cutalo.

 

Za nasu javnost to je bila do skora tabu tema, a za radnike policije to je i danas sluzbena i drzavna tajna. Ponajvise zbog toga sto je Udba svoje atentate izvodila na teritoriji stranih zemalja, najcesce mimo znanja tamosnje policije i vlade, pa je otkrivanjem moglo doci do diplomatskih i politickih skandala i problema, jer se u poslovima likvidacije tzv. spoljnog neprijatelja, koristila prljavim metodima. Poznavaoci prilika u politickom podzemlju tvrde da je SDB uz pomoc svojih placenika od rata do danas ubila stotinu politickih emigranata.

 

Medju nastradalima bilo je najvise clanova ustaskih organizacija, jer su one bile i najbrojnije, ali i najopasnije po SFRJ. Na toj listi ima oko sezdesetak imena. Pomenimo samo neka: Dr Protulipac, Geza Pasti, Mate Milicevic, Hrvoje Ursa, Mile Rukavina, Kresimir Tolj, Nahid Kulenovic, Vjekoslav Maks Luburic, Josip Senic, Stjepan i Tatjana Sevo, Nikola Penava, Bruno Busic, Ante Cikoja, Jozo Orec, Stanko Nizic, Antun Kostic i Ivo Furlic. Cetnicka emigracija je izgubila dvadesetak uglednih ljudi. Ubijeni su, izmedju ostalih i Sinisa Ocokoljic, Andrija Loncaric, Sava Cubrilovic, Dragisa Kasikovic, Berislav Vasiljevic i Dusan Sedlar. Od desetak likvidiranih Siptara najpoznatiji u emigraciji su bili braca Jusuf i Baros Gervala, Vehbi Ibrahimi, Zeka Kadri i Enver Hadri.

 

Engleski list ?Dejli rekord? je 1989. godine, objavio dosta neobicnu kartu sveta sa podacima o politickim ubistvima SDB. Prema tim podacima jugoslovenska tajna policija je najvise likvidacija u emigraciji imala u SR Nemackoj, cak dvadeset i osam. Zatim u Francuskoj i Italiji ? po sedam.

 

U Belgiji je izvrseno sest ubistava, a po dva u SAD, Argentini, Austriji i Svedskoj. Najmanje atentata SDB je izvrsila u Velikoj Britaniji, Kanadi, Spaniji, Juznoj Africi, Australiji i Svajcarskoj ? po jedno. I na ovoj drzavnoj strani bilo je gubitaka.

 

Ekstremna emigracija je za cetiri decenije ubila stotinu, a ranila oko 300 jugoslovenskih sluzbenika i gradjana, dok je policija od rata do danas, u obracunu sa drzavnim neprijateljima izgubila vise od 500 ljudi. Bila je to cena kojom se placalo za napad, odnosno odbranu Jugoslavije. Pored atentata na ugledne emigrante, SDB se dosta cesto koristila i kidnapovanjima da bi dosla do svojih drzavnih neprijatelja. O tome je odluku uvek donosio najvisi politicki i policijski vrh.

 

Tako se posle dogovora Tita i Causeskua dogodilo da je SDB u Rumuniji, uz pomoc tajne sluzbe Sekuritatea, oteo Vladu Dapcevica i dovezao ga u Jugoslaviju da mu se sudi zbog saradnje sa ibeovcima.

 

O tome je detaljno u svojoj knjizi ?Crveni horizonti? pisao rumunski general Jon Pacepa. Sedamdesetih godina SDB je u Austriji kidnapovala dr Krunoslava Draganovica, emigranta koji je za vreme rata ?pacovskim kanalima? prebacivao ratne zlocince na Zapad. Njemu je sudjeno u Sarajevu. Cuvenog biznismena Batu Todorovica, Sluzba drzavne bezbednosti Jugoslavije je uz pomoc mafije, ukrala u Italiji, uspavala ga i prebacila u Beograd. Akcijom je rukovodio Janez Zemljaric, nacelnik SDB Maribor, kasnije clan SIV-a. Vjenceslav Cizek, ustaski emigrant kidnapovan je 1977. godine u Italiji, ali je uspeo da pobegne Udbinim agentima. ?...

 

Mislim da je sa tom praksom likvidacije politickih emigranata savezna Udba, koja je bila nadlezna za antijugoslovensku neprijateljsku emigraciju, pocela cesce da se bavi posle 1966. godine,a posebno pocetkom sedamdesetih, u vreme kada je ministar federalne policije bio general Franjo Herljevic. Tada je od strane ustaske emigracije ubijeno nekoliko radnika SDB SSUP-a, izmedju ostalih i Sava Milovanovic Dilda, radnik SDB Vojvodine u Frankfurtu, a zatim su ustase izvrsile upad u Bosnu, na planinu Radusu, pa je nasa tajna policija preko placenih ubica odgovorila emigraciji po principu: ?Oko za oko, zub za zub!? ? rekao mi je dr Obren Djordjevic, bivsi nacelnik SDB Srbije.

 

Atentat na Savu Milovanovica, jugoslovenskog konzula u Stutgartu, izvrsio je ustasa Franjo Goreta, greskom, jer je trebao da ubije konzula Rajka Simonovica, obavestajca SID-a. Ustaski emigrant Franjo Goreta je tridesetog avgusta 1966. godine, jednostavno zamenio Simonovica, za Milovanovica. Ustasa je usmrtio Savu Milovanovica Dildu u kafani jednog Jugoslovena, gde je trebalo da se tajno sastane sa sifrantom Rajkom Simonovicem.

 

Interesantno je da je Simonovic od SID-a DSIP-a trazio saglasnost za susret sa ustaskim emigrantom Franjom Goretom. Odgovor iz DSIP-a je stigao pet dana kasnije. Poruka je glasila: ?Ne ici na sastanak sa ustasom!? Za svoj zlocin Goreta je kaznjen u Nemackoj sa osam godina robije, ali je izasao 1972. Pre toga SDB SFRJ je pokusavala dva puta da ga ubije.

 

Na sudu, medjutim, ovaj kriminalac i gastarbajter branio se na dosta perfidan nacin: ?Nekada, u mladosti, ja sam bio zatocenik komunistickog zatvora Stara Gradiska. Tamo sam pod prisilom potpisao zakletvu da cu biti lojalan policijskim vlastima iz Beograda. Kada sam dosao u Stutgart, ?na vezu? me je uzeo radnik Udbe taj Sava Milovanovic. Jednog dana on mi je nudio pistolj, 20.000 maraka i penziju da ubijem trojicu ljudi ? Sarca, Simundica i Senica. Nisam pristao. Ucinio je to jos jednom u stanu, adresa Blumenstrase 18. Naterao me je na to. Kada sam ga upitao ko su ti ljudi, odgovorio mi je: ?Ustase, neprijatelji!?

 

Da bih spasao moje zemljake Hrvate, okrenuo sam pistolj u Milovanovica i ubio ga?, izjavio je Franjo Goreta. On danas zivi u Sarbnikenu sa zenom Sabinom i petoro dece.

 

Pokojni Dilda bio je i sam zrtva SDB i SID-a, jer su se stideli da ga sahrane i jer su se svadjali ko ce dati penziju njegovoj porodici u Vojvodini. Trinaest godina kasnije, medjutim, i sam ubica, ustaski emigrant Franjo Goreta bio je meta Udbine celicne ruke. Na njega su pucali Dragan Barac, Adam Lapcevic i Georg Huber. Za to su bili placeni sto hiljada maraka. Kao organizator atentata oznacen je Dragan Barac, saradnik SDB SSUP-a, odnosno Sluzbe drzavne sigurnosti Hrvatske. On je sam priznao da je naredjenje za ubistvo dobio od inspektora Maksa Manfreda i od sefa Dmitra Sijana iz Zagreba, a pilule za trovanje od Mice Marcete iz SDB SSUP-a. Dragan Barac je ziveo u Minhenu i radio je kao trener karatea. Na ?vezu? sa sefovima SDB isao je u Sloveniju. Sa Sijanom se susreo na Bledu, gde su i dogovorili likvidaciju Franje Gorete. Samo tokom 1980. Barac je sedam puta dolazio u Jugoslaviju, jer mu trovanje Franje Gorete nije uspelo, trazio je pistolj i prigusivace. Najvise problema sa svojim naredbodavcima iz Zagreba imao je Barac oko honorara. SDS RSUP-a Hrvatske mu je davao 70.000 maraka, a Barac je trazio 150.000. Dogovorili su se na 100.000 maraka.

 

Toliko je po proceni hrvatske Udbe vredela glava Franje Gorete, ubice konzula Save Milovanovica Dilde. Bojeci se da sam likvidira Franju Goretu, clana HRB, karate-majstor Dragan Barac je angazovao dvojicu svojih prijatelja Adama Lapcevica i Georga Hubera. I oni su bili karatisti. Lapcevic je Srbin, vice-prvak Evrope. Objasnio im je da mu Goreta duguje ?milion dinara? i da samo treba da ga zaplase, a ako se opire, mogu i da ga ubiju. Sva trojica su sa napunjenim pistoljima iz Minhena otputovali u Sarbriken. Upali su u Goretin stan i poceli da pucaju sa vrata. Iskusni kriminalac Franjo Goreta, cim je cuo vrisak svoje sestre, koja je prva ugledala nepoznate ljude, potegao je svoj revolver. Njegov metak je pogodio Lapcevica. Tog trenutka na njega se srucila kisa metaka. Uznemireni prisustvom svedoka, ubice su istrcale napolje, sele u kola i pobegle u Minhen. Njihovi meci, medjutim, samo su tesko ranili Franju Goretu, ali i njegovu sestru Vinku ni krivu, ni duznu. Policija je brzo otkrila i lako uhvatila i Baraca, i Hubera. Naime, Adam Lapcevic je progovorio kada je otisao u bolnicu da zaleci svoje rane. Na sudu Georg Huber je dobio 14 godina, Dragan Barac 13, a Adam Lapcevic osam godina robije. Za dvostruki pokusaj ubistva dobili su ukupno 35 godina zatvora. Franjo Goreta je 1991. postao bojnik Hrvatske vojske i posle tri godine ratovanja vratio se 1994. kao pukovnik u Nemacku. SDB Jugoslavije pokusavala je jos dva puta da ubije Goretu. Zbog tih narucenih ubistava jugoslovenska vlada je imala dosta glavobolje sa Nemcima. Sredinom sedamdesetih, kada su atentati na jugoslovenske emigrante ucestali, zvanicni Bon je zapretio SFRJ cak i prekidom diplomatskih odnosa. Beograd se branio da je rec o obracunima emigranata oko prevlasti u organizacijama, pa cak i oko para. Nemci nisu tako mislili. Stvari su izgladjene kad je Jugoslavija izrucila SR Nemackoj uhvacene pripadnike ?crvenih brigada?, odnosno grupe ?Bader- Majnhof?. Kada je, nekoliko godina kasnije, opet Bon protestvovao, ovog puta protiv Gadafijeve podrske teroristima iz Tripolija, libijski predsednik je otvoreno uzvratio Nemcima: ?Tito salje agente u SR Nemacku sa nalogom da likvidiraju ovdasnje hrvatske opozicionare. Ipak, time Titova reputacija u Nemackoj nije uopste ugrozena.

 

Zato vas javno pitam zasto se Titu dopusta ono sto ja ne smem?? Sigurno je, da je jedno vreme nemackoj policiji odgovaralo da joj jugoslovenska Sluzba drzavne bezbednosti ?cisti teren? od emigrantskih ekstremista. U ovoj zemlji samo ustaski emigranti okupljeni oko Hrvatskog drzavotvornog pokreta (HDP) i Hrvatskog revolucionarnog bratstva (HRB) pocinili su tridesetak napada na jugoslovenske sluzbenike i predstavnike. Zato su placenici SDB neko vreme i imali precutnu saglasnost nemacke policije. Onda kada te saglasnosti nije bilo, oni su delovali tiho i ubojito, i to ne samo u Nemackoj, vec u jos dvadesetak zemalja sveta. SDB Jugoslavije za likvidatore birala iskusne delinkvente, posebno one koji su se nalazili na listi Interpola, kako bi mogla, u slucaju njihovog otkrica da ih predstavi kao medjunarodne kriminalce. Tajna policija Jugoslavije svoje ugovore sa placenicima uvek je sklapala usmeno i bez pisanih tragova. Placalo se kako-kad. Nekad parama, nekad precutkivanjem krivicnih dela, a nekad pustanjem iz zatvora na slobodu pre vremena. Posle obavljenog posla naredbodavac i izvrsilac nisu se vidjali. Sem izuzetno. Kako je po nadleznosti, emigracija kao spoljni neprijatelj, bila dodeljena federalnom ministarstvu policije, to je ministar sa nacelnikom SDB uvek donosio odluke o likvidaciji politickih neprijatelja u inostranstvu. Za te poslove direktno su Titu i Predsednistvu SFRJ odgovarali, najpre, savezni ministri policije i nacelnici tajne sluzbe. Ministri savezne policije posle Franje Herljevica koji je bio u SSUP-u od 1972-80. godine, bili su Stane Dolanc, zatim Dobrosav Toro Culafic, Petar Gracanin, Pavle Bulatovic, pa Djordje Blagojevic i Vukasin Jokanovic, a nacelnici federalne tajne policije Srdan Andrejevic, Zdravko Mustac, Boris Zore, Pjer Misovic, Dragisa Ristivojevic, Mihalj Kertes i Miljan Lalovic. Dok su nacelnici Uprave za emigraciju bili Stanko Colak, a zatim Jovo Milos i Zoran Savicevic. Izuzev Dolanca i Mustaca, svi ovi ljudi zive u Beogradu. Srdan Andrejevic je cak poznat kao sportski funkcioner.

###########################################################################################

Tekst skinut sa google : Ivo Matanović, urednik portala Hrvatskih političkih uznika RH i inozemstva. 

.  

 

 
Komentari
Traži
Anoniman   |141.101.104.xxx |2015-02-27 13:56:29
Nedopušteni znak. prazan komentar
Anoniman   |108.162.221.xxx |2015-04-30 17:23:31
Nedopušteni znak. prazan komentar
Anoniman   |141.101.87.xxx |2015-09-28 22:17:33
Nedopušteni znak. prazan komentar
Anoniman   |141.101.87.xxx |2015-09-28 22:22:18
Nedopušteni znak. prazan komentar
Anoniman   |141.101.87.xxx |2015-09-29 09:59:52
Nedopušteni znak. prazan komentar
Anoniman   |192.227.158.xxx |2016-11-11 02:17:02
Nedopušteni znak. prazan komentar
Samo registrirani korisnici mogu pisati komentare!

3.25 Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

Zadnja Promjena ( Petak, 30 Oľujak 2007 )
 
« Prethodna   Sljedeća »
Tražilica
Tko je Online
Gostiju online: 1
Korisnika online: 1
  • miguelul69
cestitka2014.jpg
  paveli_knjiga_mala.jpg















apartmentsmurter3.jpg












 
  

www.liberohosting.com

LiberoHosting za profesionalce i amatere

 
Top! Top!